LIČNI UVOD U TANKU

Dimitar Anakiev

LIČNI UVOD U TANKU

Na početku moram odmah reći da sam se tokom 25 i više godina pisanja haikua i bavljenja japanskom kulturom susreo sa tankom (tanka znači “kratka pesma”) mnogo puta ali nikad nisam pokušao od tanke napravati sredstvo vlastitog izraza. Posledica je to odredjenog “haiku patriotizma” koji je medju haiku pesnicima raširena pojava.

A onda sam 26 marta 2011 u Njujorku susreo Merilin Hezelton (Marilyn Hazelton), urednicu američkog tanka časapisa Crvene svetiljke (Red Lights) i zahvaljujući njenoj predanosti tanki i odličnim objašnjenjima pokušao da pišem tanku i ubrzo osetio da je tanka ono što mi treba. Prve tanke napisao sam u Njujorku direktno na engleskom i objavljivao ih u Crvenim svetiljkama. Ubrzo sam počeo da ozbiljno izučavam tanku, da kupujem literaturu i prevodim japanske autore. Najviše zahvaljujući Merilininoj ljubaznosti 18. aprila iste godine susreo sam se u njujorškom turskom restoranu Derviš, na 47 ulici izmedju 6 i 7 avenije, i sa poznatim prevodiocem japanske poezije Hiroaki Satom. Drugim rečima, moja inicijacija u tanku bila je brza i snažna, sveobuhvatna, i preko noći sam se iz pesnika haikua transformisao u pesnika tanke, kao da je to najvažnija stvar koja me je celi život čekala.

Tanka (staro ime “waka”) je najstarija i najznačajnija japanska poetska forma; potiče iz 8 veka, njena starost prelazi 1300 godina (u poredjenju sa 300 godina haikua). Slavu tanke prvi je proneo samuraj iz carske pratnje koji se je odrekao mača a posvetio poeziji, lutanju i monaškom životu Saygyô Hôshi (西行法師) 1118-1190.

Čak i ljudi

oslobođeni strasti

rastužiće se:

jesenje veče u barju

kad šljuke odlaze

      Saigyō Hōshi (1118-1190), prev. Dimitar Anakiev

Nekoliko vekova kasnije Saygyoovi poetski principi i način života postaće uzor još jednom bivšem samuraju, rodonačelniku haikua, Matsuo Bashu (1644-1694). Tokom duge japanske istorije tanka (tada pod imenom “waka” tj. “japanska pesma”) je bila najvažnija poetska forma. U Man'yôshû, najstarijoj antologiji japanske poezije (759 godine izdatoj) nalazi se 4207 tanki (kratkih pesama) razvrstanih u 20 tematskih celina. Ovo je jedna od tanki iz tog doba:

Naš suveren, Bog,

je napravio svoj carski grad

na prilazu močvare

gde kestenjavi konji potonu

sve tamo do svojih stomaka

            Ōtomo Miyuk, prev. Dimitar Anakiev

U jednoj kasnijoj antologiji pod imenom Kokinshu (sastavljenoj u vremenu od 905-920 po naredjenju Imperatora Daigoa (897–930) nalazilo se 1111 tanki (waki) koje su bile rasporedjene u sledeće tematske jedinice 1-2 proleće, 3 leto, 4-5 jesen, 6 zima, 7 čestitanja, 8 oproštaji, 9 putovanja, 10 akrostihovi, 11-15 ljubav, 16 jadikovke, 17-18 razne teme, 19 razne forme, 20 tradicionalne pesme.

Normalno je da tako značajna i etablirana forma o čijim antologijama brine direktno carska kuća tokom duge istorije zapadne u rutinu, manirizam i srednjaštvo. Pred samu reformu kada će Masaoka Shiki stvoriti naziv tanka, jedan drugi mladi pesnik, Yosano Tekkan (1873-1935) objaviće 11 maja 1894 tekst “Poezija koja vlada nacijom” u poznatom Tokijskom časopisu. Prenosim ovde znametiti odlomak koji je uzdrmao javnost: Neki ljudi se zalažu da se dozvoljena prostitucija ukine. Drugi žele da se točenje alkohola stavi izvan zakona. Kako bi izgledalo, pitam se, kada bi neko želeo da zabrani današnju waka poeziju? Iako možda moje reči zvuče prejeko uopšte ne uveličavam slučaj.

Slabosti uživanja u alkoholu i telesnim zadovoljstvima dobro su poznate. Slabosti odredjene vrste poezije korumpiraju duh tako neprimetno da to niko ne opazi. Ali dok napred pomenute slabosti ugrožavaju živote pojedinaca one potonje mogu dovesti celu naciju do nestanka.

                   --svojem umrlom detetu

U mračnim šumama

na svom putu u nepoznato

koga ćeš dozivati?

Ti čak ne poznaješ još

ni imena svojih roditelja

              Yosano Tekkan (1873-1935), prev. Dimitar Anakiev

tanka je u dvadesetom veku cvetala različitim vrstama cvetova i razvijala se u svim mogućim književnim pravcima: pojavljuju se modni romantičati, realisti, kritičari društva, slobodni stilovi, levičarska tanka, modernisti, ratni i posleratni pesnici, avangardisti. Medju ovim poslednjima naročito se dobro čulo ime samoukog pesnika Tsukamota Kunia (1922-2005) koga je na svetlost dana izveo Yukio Mishima:

U šumičici
od flaša šampanjca
neko predaje
različiti i integralni
investicijski račun.

              Tsukamoto Kunio (1922-2005), prev. Dimitar Anakiev

U savremenoj japanskoj tanki dominira Tawara Machi (1962-) koja je svežim svakodnevnim jezikom ponovo reformirala tanka pesništvo i doživela veliku slavu i uspeh.

Saopšteno mi je
"Ne mogu te oženiti"-
i sad sam tu,
doručkujem sama,
na uobičajnom mestu.
             Tawara Machi (1962-), prev. Dimitar Anakiev

Pionir tanke na Zapadu je svakako amerikanac Sanford Goldštajn (1922?-), koji je sredinom dvadesetog veka otišao u Japan kao profesor engleskog i posle susreta sa tankom, potpuno joj se posvetio. Na Goldštajna je veoma uticao rano preminuli japanski pesnik Tukuboku Išikava (1882-1912) sa svojim stavom da “poezija nije ništa drugo do beleženje aktualnih osećanja i misli”. Shvativši dakle tanku kao sredstvo za vođenje dnevnika svojih misli i osećanja, Goldštajn je već u šesdesetim godinama (kada se na Zapadu još nije pisao ni haiku) postavio sebi zadatak da svaki dan napiše po deset tanki. Ovog principa se držao tokom četiri-pet decenija pisanja tanke, nakom povratka u Ameriku i kada se nakon smrti svoje žene vratio u Japan i praktično “zamonašio” (Goldštajn je privrženik zen budizma). Njegova tanka koju ovde u prevodu citiram pobedila je 2003 na američkom medjunarodnom konkursu za najbolju tanku-to je konkurs koga svake godine raspiše udruženje tanka pesnika amerike (TSA).

sa prozora bolnice

vidim preko golog polja

u jutarnjoj kiši

žuti svileni kišobran

usamljeno putuje

             Sanford Goldstein (1922?-), prev. Dimitar Anakiev

Jedan od prvih Zapadnjaka koji se može nazvati pesnikom tanke (kađin) bio je Amerikanac iz Tenesija: Nil Henri Lorens (Neal Henry Lawrence, 1908-2004) koji je poznat i kao Otac Lorens, jer se kasnije zamonašio u katoličkom redu Sv. Benedikta. Završivši poslovni fakultet na Harvardu i i Kolumbija univerzitetu on je nakon učešća u drugom svetskom ratu (služio je u mornarici i učestvovao u napadu na Okinavu) ostao u Japanu službujući u američkoj diplomatskoj misiji -bio je među prvim američkim diplomatima koji su obišli Hirošimu i Nagasaki.  Otac Lorens je tanke pisao u striktnih 31 slogova smatrajući da je tanka pesma napisana isključivo u sanjuići (31) tehnici. Tanku je počeo da piše 1975 a napisao je i izdao četiri knjige tanki, Zbog zasluga za širenje japanske kulture japanska vlada odlikovala ga je ordenom "Izlazećeg sunca": http://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Rising_Sun

Seda gospođa
hoda pomoću štapa
i pomaže joj
sedi čovek: pričaju
čilo, još zaljubljeni
            Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Suprotno Goldštajnovnom intimizmu nalazi se društveno angažovana tanka poznatog britanskog pesnika Džemsa Kerkapa (1918-2009). On je takodje sredinom prošlog veka otišao za Japan kao profesor engleskom s tom razlikom da je već bio poznati pesnik u domovini. Džems Kerkap je striktno poštovao metriku japanske poezije, nezavisno da li je pisao haiku ili tanku. U slučaju tanke bio je to princip “sandjuići poezije” (poezije u 31 slogova). Sledeća tanka uzeta je iz njegovog ciklusa tanki “Internacionalizam” koji se obračunava sa nacionalizmom:

Celi svet živi

u tvojoj kući, radnji, ulici-

zato kaži mi

kako možeš suseda

smatrati strancem?

               James Kirkup (1918-2009), prev. Dimitar Anakiev

U vreme mojeg boravka u Americi, kada sam otkrio i počeo da pišem tanku, dogodila se je nuklearna katastrofa u Fukushimi. Napisao sam tada na engleskom tanku koja je bila objavjena u Crvenim svetiljkama a sada je uvršćena i u američku antologiju najboljih savremenih tanki. Objavljujem je ovde po prvi put u srpskom prevodu:

sunce se rađa

iznad zemljotresa

cunamija & radijacije

čineći da Car

govori beskućnicima

                  Dimitar Anakiev

Od tada sam napisao stotinak tanki i mnoge od njih bile su ili društveno angažovane ili direktno odgovor na tekuća dogadjanja:

Između pesnika

uplela se vlasnička prava:

ja nudim pesme

a urednik me upozorava

na pravila ponašanja

                  Dimitar Anakiev

I na slovenačkom u vezi izbrisanih stanovnika Slovenije medju kojima sam se i sam obreo te živeo dobru deceniju bez ikakvih papira:

Političari

što su brisali ljude

treba da plate

odštetu svakome

čoveku i porodici

              Dimitar Anakiev (iz rukopisa “Izbrisanske tanke”, na slovenačkom)

Drugim rečima: tanka je postala za mene važno sredstvo izražavanja. Ako je haiku u mojoj mladosti bio sredstvo da se od društvenog života pobegne u metafiziku, a to mi je kasnije onemogućavalo da se kao pesnik ozbiljnije suočim sa društvom, danas je tanka za mene metod izbora kako se dohvatiti društvenih tema i imati aktivan i aktivistički odnos do života. Zato na pola u šali kažem: prvo sam 25 godina života pisao haiku a sada ću sledećih 25 godina pisati tanku.