ЕВОЛУЦИЈА ДИМИТРА АНАКИЕВА

АЛЕНКА ЗОРМАН -7 танка

Аленка Зорман (1947) је водећа словеначка песникиња хаикуа и танке. Са Аленком одлично сарађујемо на многим пројектима а одневно и на пројекту блога ”Словеначка танка” који је братски ”танка блогу” на српском. Аленка редовно пише и објављује танке - међу најпродуктивнијим песницима је - а за прво представљање изабрао сам и прево 7 танки са блога ”Словеначка танка”. Све преводе учинио сам техником санђуићи (тридесет један)-то је број слогова, у свим случајевима сем једног у ритму 5,7,5,7,7. Задња песма преведена је у ритму 5,7,4,7,8 што је мислим садржајно оправдано а даје опет збир слогова 31. (На слици Аленка Зорман на међународним песничким сусретима у Камнику, Словенија, 2013-фотографија Димитар Анакиев)

Са севера и 

југа пријатељи ми

послали сунце-

у магли дадох шешир

случајној познаници

”Воли облаке

и даље” зашапута

песникова свест-

у сјај се под облаком

за трен увуче птица.

Рањене душе,

болница и црквица

на истом брду.

Кад јавор зашапуће

у мени јесен дубља

Усред рибњака,

у загрљају врба

снежни покривач.

О, та оаза мира

за пар белих лабуда.

Схватам птичице

твој чили јутарњи пев

кад снег завеје:

белина ме очара

свим дугиним бојама.

Шумска тишина

и Бог би пешачио:

погледај, чак и

пред сеоском капелом

нечији су трагови

Још неотворен

ружин цвет већ савија

јутарњи мраз.

У срцу ми се немо

буди жеља за унуком.

Песме изабрао и са словеначког превео Димитар Анакиев

ДРАГАН Ј РИСТИЋ - 27 ТАНКИ

Недавно објављена Драганова књига ”Пут сунцокрета” (Свен, Ниш, 2013) у којој је објављено 222 танки, врло ме је преузела својим песничким квалитетима. Верујем, да је између многих квалитетних радова у различитим кратким формама које је Драган Ј. Ристић (1948) објавио током своје изузетно плодне књижевне каријере, управо ова књига пружа можда највише убедљивих доказа Драгановог вредног и зрелог песничког трајања. Очито, на срећу читаоца, Драгану форма танке веома лежи као песничка врста којом је истовремено могуће успоставити и унутрашњи самоговор и диалог са светом. Танком се свет осликава али се о свету и властитом месту у њему и размишља. Тридесет и један слог којим танка обухвата свет довољно је велико пространство да се изрази не само доживљено већ и да се то доживљено осмисли до мере која допуњује онтолошки смисао доживљеног личним ставом и искуством песника. Квалитет којим је то учињено а пре свега искреност песниковог суочења са собом, чини ”Пут сунцокрета” ванредним догађајем српског песништва, којем се мора поклонити дужна пажња. Песник за исходиште својег танка песништва очито узима изреку познатог јапанског кађина (песника тенке) Тукубоку Ишикаве (1882-1912) да ”поезија није ништа друго до бележење актуалних осећања и мисли”. У многим песмама ”Пута сунцокрета” Драганове танке превазилазе пуки конфесионализам и једноставни дневнички лирицизам, изражавајући комплексне идеје и доносећи читаоцу богатство визија и неочекиваних перспектива. Управо такве песме, које искорачују из локалног у танка литературу света, изабрао сам за преглед на мом српском ”Танка Блогу” у нади да ће неке од изабраних песама доживети преводе у друге језике. (На слици Драган Ј. Ристић, на поетском митингу у Камнику, Словенија, 2013 - фото: Димитар Анакиев)


шетња крај реке-
пар дивљих гусака
плови матицом
пролеће у нама
тек ће се покренути

долазим до
краја поља сунцокрета-
уморан клонем
баш када су се главе
сунцокрета усправиле

перем пантофле
спремајући их за зиму-
шта са мислима
самоћа ме убија
више од беспарице

отварам врата
да са балкона уђе
сунчева светлост
где су она два лептира
са нејасном слободом

кроз мутно стакло
лажна слика стварности-
притисла магла
тако смо савршени
јер смо безнадежни

зар је пролеће
толико близу - жена
пред огледалом
благост ће унети
у своју постељу

у густој магли
не видим Столски камен-
јутарња ракија
подсећа ме на свет
ван мог домета

пас пројури
кроз поље сунцокрета-
њима не засмета
да прате своје сунце
ко и ја неко своје

колико пута
сам се заљубљивао-
видиш ли брате
поље црвених булки
сред изђикалог класја

колико лажи
у жустрим разговорима
колико фраза
устајем и журим
у кафански тоалет

у дну ходника
препоног вагона
лепа девојка
сијају јој се очи
док је упорно гледам

свежина лишћа
обогаћује ми ум-
саплићем се:
флаше из којих је неко
пио пиво ко стока

отварам писмо
и задовољно се смешим:
пријатељ је жив:
енергија дружења
без мејла, скајпа, фејсбука

Нишава лења
и у поновном сусрету-
тропски ход дана
ја сам колекционар
разапетих успомена

сламнати шешир
на страшилу већ познат-
птице непознате
зар баш сви уживају
у рушењу правила

на Вимблдону
распоред мечева
уређује киша
а ђаво се, богами,
меша у све и свашта

зашто пишеш
само кратку поезију
пита ме један
који целог живота
само романе пише

ђак на мом часу
црта лик неке девојке-
ништа не чује
не схватам за озбиљно
прве ђачке љубави

залутали песник
у трагању за собом-
на крају види:
пут сазнања води га
у све веће незнање

у лавиринту
измучених живота
ми заостајемо
сунцокрети настављају
устаљеним ритмом

излазим у град
журећи низ улицу-
наједном успорим:
можда ћу срести особу
до које ми је стало

док киша сипи
магла се још развлачи-
гледам кроз прозор:
може ли се живети
без наде у сутра

док опомињем
најнемирнијег ђака
усрдно се надам
да он неће постати
градоначелник Ниша

стари Хелени
учили нас мудрошћу-
пролазе векови
данас на улици само
мобилни су паметни

крупне капи кише
добују по прозору-
казују нешто:
да ли говоре исто
на свим језицима

Нова година-
девојка са голим пупком
не хаје за зиму
на прелому векова
одговара ми декор

целог живота
мој отац радио ноћу-
умро је дању
не мора баш ништа
на ово да ми кажеш


Текст и избор танки: Димитар Анакиев

МИСЛИ О КЊИГАМА-ТАНКА

ТРИ ДЕЦЕМБАРСКЕ ТАНКЕ

Дан за даном

опијам се поезијом

да заборавим

монструма капитализма

што нас живе прождире

              12/14/13

Јесења магла

над мостом-стојим

замишљен-

не знам тече ли река

низводно ил узводно

             12/14/13

Сува мачка

зовемо је ”Аушвиц”,

врло плашљива,

данас ми је успело

да је млеком нахраним

            12/14/13

Аутор: Димитар Анакиев

AVNOJ TANKA

МАГЛА НА ОБРОНЦИМА ТРИГЛАВА

Са прозора
гледам планину Триглав
сваког дана-
зими, по обронцима
магла се диже

Димитар Анакиев

MUTSUO SHUKUYA O BEHARU

трешња цвета у Кавашими:

川島の　　　　　　　かはしまの　　　　　　On the afternoon

野辺春風の　　　　のべはるかぜの　　　of a sunny day in spring

吹き行けは　　　　ふきゆけば　　　　　　　I stop to look at

淡紅の　　　　　　　うすくれなゐの　　　　cherrry blossoms in full bloom

桜咲き満つ　　　　さくらさきみつ　　　　　on my way to my daughter's.

Упутих се ка

кћерки, послеподнева

пуног пролећног

сунца, али застадох

бехаром обузет сав

 (превод: Димитар Анакиев)

ЧЕН-ОУ ЛИЈУ

девет јесени
прође, кући се вратих
сад је то Таипеј
на месечини пијем
недостаје ми Таипеј


ноћ сред јесени
ветар ми зашапута
кинеске речи
које ми понудише
дом налик на месец


одгурнух лешину
самоће преко врата
и искочих
право у помрачину
једног пролећног дана

        Чен-оу Лију


ЧЕН-ОУ ЛИЈУ је рођен 1963 у Тајпеју, Тајван. Од 2002 године живи као емигрант у Ајаксу, Торонто. Његова емиграција била је поетске природе: жеља за знањем, упознавање нових светова и старање новог идентитета. Убрзо по емиграцији почео је да пише танку и хаику на енглеском и тако постао познат у поетским круговима Америке. Води неколико врло познатих поетских блогова.

IN MEMORIAM DRAGAN PERIĆ PEKI (1956-2013)

Ova senica
što kljuca zimske mrve
od smrti dođe
kao tvoj glasnik – jutros
ne htede da se budiš

      - Dimitar Anakiev

TANKA ZA CHEN-OU's BLOG

A TANKA FOR  CHEN-OU's BLOG


 

Uživam čitajući

Čen-ouvu poeziju i blog

zato što pesnik

današnjice mora biti izvan

bilo kakve pripadnosti

I enjoy reading
Chen-ou poetry and blog
because real
poet of today must be
outside any affiliation

- Dimitar Anakiev