DIMITAR ANAKIEV O MAČKU MLADOŽENJI

Jak mladoženja!

Moj mačor posle svatbe
zgažen autom:
čak slomljene karlice
vrati se kući svojoj!

              Dimitar Anakiev

DIMITAR ANAKIEV O NEDOSEGLJIVOM

             za Mutsuo Shukuya

U maštanjima
kroz izmaglicu gledam
planinu Triglav
šireći svoje ruke
prema nedosegljivom.
             Dimitar Anakiev

       to Mutsuo Shukuya
転寝に
霞みに浮ぶ
トリグ山
我魅せられて
手を伸ばしけり

U ta ta ne ni
ka su mi ni u ka bu
To ri gu ya ma
wa re mi se ra re te
te wo no ba shi ke ri
         prevod na japanski: Mutsuo Shukuya

                                                               

                                                                                        Autor slike "Triglav": Markus Perhart, Austrija

MUTSUO SHUKUYA O MASLAČKOVOJ SMRTI

Ovoga jutra
kad uđoh u svoj vrt
jedan maslačak
umre žut i sav rascvetan
na prolećnom vetru
          Mutsuo Shukuya



prevod: Dimitar Anakiev 




autor slike: Mutsuo Shukuya

ALMA ANAKIEVA O ODNOSU PREMA ŽIVOTINJAMA

Pijanice i
ništarije iz krčme
ranile mačka:
zanima me hoće li
krivci odgovarati?
              Alma Anakieva

ALMA ANAKIEVA O SREDINI U KOJOJ ŽIVI

Lepe su planine,
divne su mačke naše,
ali ljudi...? Kako
da promenim ovu
ubilačku sredinu?
           Alma Anakieva

SNEG PADA NA PLANINI-klasična tema (1)

Na slici: "rokkasen"(六歌仙), šest besmrtnih waka pesnika iz sredine 9 veka (Heian ere) koji su predstavljeni u antologiji japanske poezije Kokin-shu (c. 905) Ōtomo no Kuronushi (大友 黒主),Ono no Komachi (小野 小町, c. 825 – c. 900), Ariwara no Narihira (在原 業平, 825 – 880), Kisen (喜撰), Sōjō Henjō (遍昭 or 遍照, 816 – 890), Fun'ya no Yasuhide (文屋 康秀^?, ? -  885?)
Raspored pesnika na slici: Nazad levo: monah Kisen. Nazad u centru: iguman Henjo. Nazad desno: Ariwara no Narihira-piše Priče iz Ise. napred u centru: Oshikochi no Mitsune. napred desno: Ootomo no Kuronushi

Pogledam gore
stojeći pokraj Togo
jezera, vidim
sneg pokri goru Fuđi
mrtvu, ledeno belu.
           Yamabo no Akahito (?-759-?), preveo Dimitar Anakiev

Planinu Kagu,
gde raste čarobna biljka,
prekrio je sneg:
izgleda mi kao da
sija na mesečini
          Fujiwara no Shunzei, preveo Dimitar Anakiev

Gora Takama,
najlepša je na svetu:
kada sneg pada
belina se može videti
i kada je oblačno.
          monah Enšin, preveo Dimitar Anakiev

Dok prelazim most
sneg se spusti s gore
sve do doline
ostaše vrhovi jela
jedini putokazi.
         Minamoto no Toshiyori, preveo Dimitar Anakiev

Pogledam gore
iz polja Siuruga:
za zimskog dana
planinu Fuđi vidim
zaodenutu snegom.
         Mutsuo Shukuya, preveo Dimitar Anakiev

Snežilo noćas
sigurno celu noć:
pogledam li gore
vidim vrh gore Arima
potpuno pobeleo.
        Sachiko Hayashida, preveo Dimitar Anakiev

Snežna oluja
na vrhovima gora
ostavila sneg:
primetih kako sjaji
blistavo ovog jutra.
        Aya Ueda,  preveo Dimitar Anakiev

Odela se u
sneg sva planina: gledam
od vrha do dna,
a onda obasjana
sva sjajnom mesečinom.
       Fusae Katsukoka, preveo Dimitar Anakiev

Sve su planine
oko mog sela snegom
prekrivene i
sjaje baš ko sunce
što se nad njima uzdiže.
        Masae Shukuya, preveo Dimitar Anakiev

TUŽNE OČI POKOJNIKA

Tužnim očima
sa slike gleda čovek,
sada pokojnik,
moj prijatelj: pitam se
je li tuga zbog mene?
                Dimitar Anakiev

YOSHIHIRO KUROMICHI

Metro platforma
zaliča mi na kavez:
ljudi čekaju
voz nalik na robove
proterane u tminu
                 Yoshihiro Kuromichi, prevod Dimitar Anakiev

Kad bejah mali
pevao sam radosno
dečije pesme
al majka mi braniše
ko da zovem đavola
                  Yoshihiro Kuromichi, prevod Dimitar Anakiev

Trag aviona
preko plavog neba
kao da želi
da slomi moje srce
baš kao i moja bivša
                  Yoshihiro Kuromichi, prevod Dimitar Anakiev


Otmeni ljiljan,
rascvetan i mirišljav
sa pticama se
u šumama doziva
mada je mračno tamo.                
                   Yoshihiro Kuromichi, prevod Dimitar Anakiev

Dok sam nesvesno
dremuckao na suncu
smračilo se je:
mesec se rođevaše
tamo gde magle vise.
                  Yoshihiro Kuromichi, prevod Dimitar Anakiev

              

TANKROSTIH ZA DŽEMSA KERKAPA

Dimitar Anakiev

TANKROSTIH ZA DŽEMSA KERKAPA

Daleko te je

Život odveo: Japan,

Engleska i još

Mnogo prelepih mesta

Seća se sada tebe

Konačno pesma

Euforičan eho

Kada govoriš

Ako smisao svega

Poezija je tvoja

Daleko je i

Mene život odveo

Tako bar mislim

Ako ikada umrem

Radosno ću pevati

April je mesec

Nove životne nade

April, mesec moj

Kada život se rađa

Iako sve samo je san

Akrostih (grč. akro= krajnji, gornji; stih=red, redak u pesmi) je u literaturi pesma ili pesmica u kojoj početna slova stihova čitana odozgo prema dole daju neku reč. To je najčešće reč koja označava temu pesme, autora ili osobu kojoj je pesma namenjena.
Pojam akrostih može označavati tu pesmu, ali i samu reč koju dobijemo čitanjem prvih slova stihova. Poznat je akrostih France Prešerna, koji je posvećen Julji Primicovoj iz njegovog Sonetnog venca. Pojavljuje se i u Bibliji u Tužbalicama i u nekoliko Psalma (9, 10, 25, 34, 37, 111, 112, 119 i 145).

Tankrostih je verovatno Kerkapova kovanica, predstavlja akrostih u formi tanke čiji koncept Kerkap predstavi publici u predgovoru za knjigu akrostihova (tanki) Mutsuo Shukuya "100 tanka pesama za 100 ljudi".

Džems Kerkap (James Kirkup, 1908-2009) je engleski pesnik, prevodilac i putopisac poznat između ostalog po izuzetno značajnom opusu u haiku i tanka poeziji. Imao sam zadovoljstvo da sa Kerkapom izmenim nekoliko pisama a knjiga koju sam od njega dobio na poklon: zbirka njegovih pesama posvećenih njegovom detinjstvu u Saut Šildu, je jedan od meni najdražih poklona. Na mene je veoma uticao svojim pisanjem haikua i tanke. Ovde i objavljujem tankrostihove na engleskom japanskog tanka majstora Mutsuo Shukuya posvećene Džemsu Kerkapu uzete iz gore pomenute knjige.

Just as a bird flies
Against the winds of winter,
My spirit confronts
Every hardship with firm
Steadfastness of heart and mind.


Killing all fears, and
Irresolutions, and tying
Knots of fidelity with
Unfailing friends, I give thanks
Perpetuating my faith.

MARIKO KITAKUBO

Na istoj zvezdi
nekim se slučajem
zajedno rodili:
drveća, divlje zveri,
ribe, takođe ljudi
            Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Očeva nežnost
bezpovratno nestala
liči mi na dim
budističkih štapića
iz pradavne prošlosti.

             Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Ućutao se
akvarijum pošto ga
zatvoriše i
deverika sad spava
otvorenih očiju.
             Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Moj dečak raste
nalik na mojeg oca
što me napusti:
hoću da ne razmišljam
o božjoj bezbrižnosti.
            Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev 

Nakon gorčine
protiv pokojnog oca
čežnja spopada:
ko da je moja tuga
večita klackalica. 
            Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Vidim kako se
kapljica otrova
preobrazila:
gledaj pola meseca
gde moja majka živi.
             Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev 

Možda je bolje
ne saznati dubinu
njenih rana:
mirno je priupitam
"koliko kocki šećera?" 
             Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev


Kako sam samo
u stvarnosti ja mala:
ovde između
njive sa krompirima
i neba što se širi.
            Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Usred Tunisa
čuju se glasni zvuci
mačje ženidbe:
sjaj zalaska sunca
na kamenju kaldrme. 
          Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Ko da je oblak
što iz bare nesta
ovoga jutra
tako je i moj otac
bez reči otišao.
          Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Prohladnog jutra
uspela sam da shvatim
za moju majku
prestaju da postoje
reči: "sledeće leto".
        Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

Mogu li još da
volim; da li još imam
hrabrosti da se
glavom ničice bacim
pred nečija stopala?
         Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev




Mariko Kitakubo, savremena japanska pesnikinja tanke, u svom savetu zapadnim pesnicima kaže: ritam je suština tanke. Zadnja dva stiha su izuzetno važna. nesmeju biti kratka i "slaba", posebno zadnji stih, mora biti ubedljiv i najduži po broju slogova (ako se dogodi nepravilni ritam unutar 31 sloga).
Drugim rečima: sanđuići (31) i poenta su ključni po mišljenju ove pesnikinje koja tanku piše 15 godina.
Aprila 2007 Mariko Kitakubo je učestvovala na konkursu za najbolji haiku na Pacifikoj haiku konferenciji pokrajine Ehima i njen sledeći haiku bio je nagrađen sa Ehime Shinbun-sha nagradom:


Za koga sam se
tako rascvetala?
Ruševine zamka.
       Mariko Kitakubo, prevod Dimitar Anakiev

1.SVETSKI TANKA KONKURS

Pred smrt Džemsa Kerkapa (James Kirkup, 1918-2009) neko se je setio da organizuje "Prvo svetsko takmičenje u pisanju tanki" i da ovom velikom pesniku poveri ulogu sudije. Daljih takmičenja u pisanju tanki nije bilo ali su srećom ostale ocene koje je Kerkap napravio kod prvog takmičenja i koje nam mogu služiti kao putokaz o tome šta je dobro napisana tanka. Tema kokursa bila je "trave uz vodu". Evo prvo rezultata takmičenja kako ih je proglasio Kerkap sa komentarima a zatim sledi kratak niz saveta pesnicima:

3. Nagrada:

Kakva li tuga

uhvati reku kad

iznenada, sred

izvijanja cvetnim

poljima, okean dosegne?

             Neca Stoler, prevod Dimitar Anakiev

U prevodu sam upotrebio Kerkapovu sugestiju da umesto originalno napisane reči "krivuda" upotrebim reč koja bi po njemu trebala biti zapisana, a to je "izvijanje" koje reci zaista doda zmijolika svojstva i oživi je na najbolji način. Kerkap ocenjuje da je u pitanju "divna poetska misao" koja je lepo izražena-uz pomenutu primedbu, zamenu reči. Da ovde dodam da se poetičnost ove misli ogleda u personifikivanju reke a personifikacija je vrsta metafore koja ovde reci daje svojstva živog i osećajnog bića koje ne samo oseća već se i telesno izvija.

2.Nagrada:

Bakica čita

kraj potoka gde brzak

leluja trave:

vetar nazad obrće

strane njenog dnevnika.

              Pol Koneli, prevod Dimitar Anakiev

Ova pesma govori o starenju i lepota njenog izraza je u tome da je starost izražena putem prolećnih slika (nadošle vode potoka i vetar). Medjutim selektoru je bila posebno zanimljiva upotreba slikovite 

reči "pillow book" ("knjiga za uz jastuk" koja je na našem jeziku i kulturi nepoznata a što nije običan i bilo koji dnevnik već ta fraza ima bogate kulturne i literarne konotacije sa japanskom ali i sa engleskom literaturom-sa našom literaturom na žalost nema). Dakle, lepa slika starosti, izražena na zanimljiv način putem slika proleća a izraz "pilow book" daje joj i kulturološku dubinu. Iako svakako žalim što pripadam kulturi koja ne poseduje tako bogat i suptilno razgranat i metaforičan jezik kroz koji progovaraju asocijacije udaljenih kontinenata moram reći da reč "dnevnik" ipak omogućava da se shvati slika iako ne otvara značenja koja su Kerkapu bila bitna za ocenu pesme. Uveren sam dakle, da i naš čitaoc-pesnik može doživeti lepotu ove pesme.

1. Nagrada:

Od rečne trave

ispletoh dva prstena:

jednog predadoh

reci a njegov par zase

u knjigu zatvorih

          Abdul Azis bin Abdulah, prevod Dimitar Anakiev

Prvu nagradu Kerkap dodeljuje pesmi za koju tvrdi da je bila brižljivo planirana, pesma koja ima svoju strategiju značenja i taktiku izraza. Pesma je u suštini alegorija (opet vrsta metafore!) pomoću koje pesnik odaje svoje ljubavne strepnje. Prilikom prevoda koristio sam Kerkapov savet da se suviše sugestivna i ogoljujuća reč "suprug" zameni sa neutralnijim izrazom "par".

Pored nagradjenih pesama Kerkap komentariše i druge pesme i daje opšte savete pesnicima, te ih ovde prenosim u konciznom obliku, njih 7, za 5 ključnih elemenata: broj slogova, izbor reči, peripetija, poenta i argument.

7 SAVETA PESNICIMA (po Kerkapu):

-tanka mora imati 31 slog

-izbor reči je suštinski važan

-vokabular pesme mora biti uskladjen sa kontekstom

-pesma mora biti napisana u jednom vremenu

-skok iz jednog vremena u drugo je lažna peripetija

-obrt u pesmi (peripetija) i argumentacija moraju biti logični i stvarani

-poenta ne sme biti banalna i zatvarajuća

Konačno poučan je i odnos prema temi koji koriste pesnici. Jasno je da je izraz tema ovde upotrebljen metaforički i da bi u dve prvonagradjene pesme pre govorili o motivima iz prirode koje pesnik upotrebljava da bi rekao nešto što je za njega važno nego o pravoj temi (prava tema je u stvari to što je za pesnika važno i o čemu govori). U trećenagradjenoj pesmi je situacija slična ali ipak naizgled bliža shvatanju da je tema trava pored vode jer pesnik se identifikuje sa rekom.
Na kraju još jedan Kerkapov savet koji važi za svaku umetnost a ne samo za poeziju: ne treba se prilikom pevanja prepustiti strastima tako da nas nadvladaju već moramo strasti kontrolisati sa distance i o njima pevati hladnom glavom. Pesnici ohladite glave, poručuje Kerkap.

LJUBAV PREMA BOGU

Iztupio je
iz čovečanstva, otac
Lorens-zbog Boga,
zbog ljubavi u ginko
i plimu i oseku.
         Dimitar Anakiev

CVET POLONIJE

U delu sveta
u kojem je polonija
nepoznati cvet
živim pedeset leta:
mnogo čega nema tu.
                 Dimitar Anakiev

OTAC LORENS

Ravnodnevica:
sa metlicom i cvećem
čiste grobove-
obnavljaju sećanja
na preminule predke.
             Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Gregorijanskih
pesama eho odzvanja
uskršnjom crkvom
priljubljen uz note što
se nevoljno odmiču.
               Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Svetinja ginko
ufitiljila grane
prema nebesu
tražeći svoje pretke
kod dinosaurusa.
              Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Prelepi su-
oprezno stajem među
zlatne ginko listove
na smrznutoj zemlji:
uživam u milosti.
              Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Na mesečini
busen belog irisa
za kapelom
čuva veru i svedoči
o veličini Boga.
              Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Hop, hop, hop, hop,
odskakuta veverica
preko listova
sa žirom u ustima
tražeći svoj magacin.
               Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Meki koraci
ljubavi, mesečina,
vetrić čarlija-
sve teškoće nestaju
kada tebe ugledam.
              Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Što li te volim?
Mistična atrakcija
božje ljubavi?
Bog voli sva stvorenja,
svako božije biće.
              Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Nek se moj pepeo
u moru pridruži
mirotvornim
nek prati oseku i
plimu milion leta
               Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev


Jedan od prvih Zapadnjaka koje možemo nazvati tanka pesnikom (kađin) bio je Amerikanac iz Tenesija: Nil Henri Lorens (Neal Henry Lawrence, 1908-2004) koji je poznat i kao Otac Lorens, jer se kasnije zamonašio u katoličkom redu Sv. Benedikta. Završivši poslovni fakultet na Harvardu i i Kolumbija univerzitetu on je nakon učešća u drugom svetskom ratu (služio je u mornarici i učestvovao u napadu na Okinavu) ostao u Japanu službujući u američkoj diplomatskoj misiji: bio je među prvim američkim diplomatama koji su obišli Hirošimu i Nagasaki.  Otac Lorens je tanke pisao u striktnih 31 slogova smatrajući da je tanka pesma napisana isključivo u sanjuići (31) tehnici. Zbog zasluga za širenje japanske kulture putem svojeg pesništva Otac Lorens bio je nosioc japanskog carskog ordena: "Orden izlazećeg sunca" prve klase (http://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Rising_Sun). Na gornjoj slici Oca Lorensa u benediktanskoj odori vidi se prikačen ovaj visoki državnički orden.

SUSRET ROĐENJA I SMRTI

Goloruk dođoh

a bosonog odlazim.

Rođenje i smrt

dva prosta događaja

što se evo sretoše.

             Kozan Ićikijo (1283-1360), prevod: Dimitar Anakiev

VODIČ ZA PISANJE TANKI: SANĐUIĆI (31)

Dimitar Anakiev

VODIČ ZA PISANJE TANKI: SANĐUIĆI (31)

Američka pesnikinja i slikarka Džoan Emerih u svom “Vodiču za pisanje tanki” (ovde predstavljenom) lepo opisuje principe imažizma koje mnogi Amerikanci koriste kada pišu japanske forme. Medjutim, japanska poezija iako metaforična bazirana je u ritmu kao svojem osnovnom sredstvu, a baš primarnost ritma se gubi kada se japanskoj poeziji prilazi isključivo imažistički. Ritam je neposredno i arhaičko poetsko sredstvo blisko narodu, doj je pristup poeziji iz slike posredna i intelektualnija metoda. (Može li se zamisliti jednostavnija metoda pisanja pesama od brojanja na prstima?) Forsiranje imažizma ide dotle da se koristi kao sredstvo kultulne dominacije američke nad japanskom kulturom i čak tako daleko da se engleski jezik proglašava nedekvatnim za iskonski ritam od 5 i 7 slogova japanske poezije uprkos tome što su mnogi poznati pesnici iz Amerike i Engleske pisali svoju japansku poeziju u striktnih 5 i 7 slogova – na primer dva izuzetna autora: amerikanac Ričard Rajt i britanac Džems Kerkap.

Insistiranje na “slobodnoj formi” (“slobodnoj od čega?” pitao bi Miljković) i imažizmu ima za svoju posledicu isključivanje apstraktnih tema (tzv. “velikih tema”) i usredjenjenost na teme koje pripadaju fizičkom svetu. Zato je danas američka tanka i haiku poezija isključivo “privatna” i njen “javni glas” praktično ne postoji. Po tome se ona razlikuje od japanske i evropske tanka i haiku poezije u kojima se slobodno peva o društvenim temama, raspravlja o ideologiji, filozofskom principima i slično. Ovakvo pevanje, koje ne bazira u slici već u ritmu i reči, je moguće jedino ako za svoju osnovnu tehniku uzme ritam a ne sliku. Dosledno “sanđuići” tehnici (tehnika 31 sloga) po kojoj je tanka poznata (put 31 sloga je put tanke koga se drži kađin-pesnik tanke, a put 17 slogova je put haikua, njega se drži haiđin, pesnik haikua) piše svoje tanke poznati britanski pesnik Džejms Kerkap. Jedino što je potrebno raditi prilikom upotrebe sanđuići tehnike je na prstima brojati slogove svojih stihova u najčešće 5,7,5,7,7 (ili nekoj sličnoj kombinaciji koja daje 31 stih). U sanđići tehnici je tehnika pisanja putem pivota suvišna.

Sledeće tanke uzete su iz ciklusa Džejmsa Kerkapa posvećenih “internacionalizmu”:

Hrist je Jevrejin,

auto je japanski,

kuskus alžirski,

vaša demokratija

je po poreklu grčka.

              Džejms Kerkap, preveo: Dimitar Anakiev

Brazilska kafa,

sat iz Švajcarske, košulja

iz Indije --

radio je korejski

letujete u Turskoj.

             Džejms Kerkap, preveo: Dimitar Anakiev

Antirasista

nije ko zagovara

jednakost rasa:

ljudska rasa je jedna

i tako treba reći.

            Džejms Kerkap, preveo: Dimitar Anakiev

Primećujemo, da sanđuići tehnika, za razliku od imažističke tehnike pivota, voli pravopis i interpunkcije. Ako imate šta da kažete onda brojite slogove do 31, ako biste radije ćutali i crtali rečima onda je imažizam za vas prikladnija tehnika.

LIČNI UVOD U TANKU

Dimitar Anakiev

LIČNI UVOD U TANKU

Na početku moram odmah reći da sam se tokom 25 i više godina pisanja haikua i bavljenja japanskom kulturom susreo sa tankom (tanka znači “kratka pesma”) mnogo puta ali nikad nisam pokušao od tanke napravati sredstvo vlastitog izraza. Posledica je to odredjenog “haiku patriotizma” koji je medju haiku pesnicima raširena pojava.

A onda sam 26 marta 2011 u Njujorku susreo Merilin Hezelton (Marilyn Hazelton), urednicu američkog tanka časapisa Crvene svetiljke (Red Lights) i zahvaljujući njenoj predanosti tanki i odličnim objašnjenjima pokušao da pišem tanku i ubrzo osetio da je tanka ono što mi treba. Prve tanke napisao sam u Njujorku direktno na engleskom i objavljivao ih u Crvenim svetiljkama. Ubrzo sam počeo da ozbiljno izučavam tanku, da kupujem literaturu i prevodim japanske autore. Najviše zahvaljujući Merilininoj ljubaznosti 18. aprila iste godine susreo sam se u njujorškom turskom restoranu Derviš, na 47 ulici izmedju 6 i 7 avenije, i sa poznatim prevodiocem japanske poezije Hiroaki Satom. Drugim rečima, moja inicijacija u tanku bila je brza i snažna, sveobuhvatna, i preko noći sam se iz pesnika haikua transformisao u pesnika tanke, kao da je to najvažnija stvar koja me je celi život čekala.

Tanka (staro ime “waka”) je najstarija i najznačajnija japanska poetska forma; potiče iz 8 veka, njena starost prelazi 1300 godina (u poredjenju sa 300 godina haikua). Slavu tanke prvi je proneo samuraj iz carske pratnje koji se je odrekao mača a posvetio poeziji, lutanju i monaškom životu Saygyô Hôshi (西行法師) 1118-1190.

Čak i ljudi

oslobođeni strasti

rastužiće se:

jesenje veče u barju

kad šljuke odlaze

      Saigyō Hōshi (1118-1190), prev. Dimitar Anakiev

Nekoliko vekova kasnije Saygyoovi poetski principi i način života postaće uzor još jednom bivšem samuraju, rodonačelniku haikua, Matsuo Bashu (1644-1694). Tokom duge japanske istorije tanka (tada pod imenom “waka” tj. “japanska pesma”) je bila najvažnija poetska forma. U Man'yôshû, najstarijoj antologiji japanske poezije (759 godine izdatoj) nalazi se 4207 tanki (kratkih pesama) razvrstanih u 20 tematskih celina. Ovo je jedna od tanki iz tog doba:

Naš suveren, Bog,

je napravio svoj carski grad

na prilazu močvare

gde kestenjavi konji potonu

sve tamo do svojih stomaka

            Ōtomo Miyuk, prev. Dimitar Anakiev

U jednoj kasnijoj antologiji pod imenom Kokinshu (sastavljenoj u vremenu od 905-920 po naredjenju Imperatora Daigoa (897–930) nalazilo se 1111 tanki (waki) koje su bile rasporedjene u sledeće tematske jedinice 1-2 proleće, 3 leto, 4-5 jesen, 6 zima, 7 čestitanja, 8 oproštaji, 9 putovanja, 10 akrostihovi, 11-15 ljubav, 16 jadikovke, 17-18 razne teme, 19 razne forme, 20 tradicionalne pesme.

Normalno je da tako značajna i etablirana forma o čijim antologijama brine direktno carska kuća tokom duge istorije zapadne u rutinu, manirizam i srednjaštvo. Pred samu reformu kada će Masaoka Shiki stvoriti naziv tanka, jedan drugi mladi pesnik, Yosano Tekkan (1873-1935) objaviće 11 maja 1894 tekst “Poezija koja vlada nacijom” u poznatom Tokijskom časopisu. Prenosim ovde znametiti odlomak koji je uzdrmao javnost: Neki ljudi se zalažu da se dozvoljena prostitucija ukine. Drugi žele da se točenje alkohola stavi izvan zakona. Kako bi izgledalo, pitam se, kada bi neko želeo da zabrani današnju waka poeziju? Iako možda moje reči zvuče prejeko uopšte ne uveličavam slučaj.

Slabosti uživanja u alkoholu i telesnim zadovoljstvima dobro su poznate. Slabosti odredjene vrste poezije korumpiraju duh tako neprimetno da to niko ne opazi. Ali dok napred pomenute slabosti ugrožavaju živote pojedinaca one potonje mogu dovesti celu naciju do nestanka.

                   --svojem umrlom detetu

U mračnim šumama

na svom putu u nepoznato

koga ćeš dozivati?

Ti čak ne poznaješ još

ni imena svojih roditelja

              Yosano Tekkan (1873-1935), prev. Dimitar Anakiev

tanka je u dvadesetom veku cvetala različitim vrstama cvetova i razvijala se u svim mogućim književnim pravcima: pojavljuju se modni romantičati, realisti, kritičari društva, slobodni stilovi, levičarska tanka, modernisti, ratni i posleratni pesnici, avangardisti. Medju ovim poslednjima naročito se dobro čulo ime samoukog pesnika Tsukamota Kunia (1922-2005) koga je na svetlost dana izveo Yukio Mishima:

U šumičici
od flaša šampanjca
neko predaje
različiti i integralni
investicijski račun.

              Tsukamoto Kunio (1922-2005), prev. Dimitar Anakiev

U savremenoj japanskoj tanki dominira Tawara Machi (1962-) koja je svežim svakodnevnim jezikom ponovo reformirala tanka pesništvo i doživela veliku slavu i uspeh.

Saopšteno mi je
"Ne mogu te oženiti"-
i sad sam tu,
doručkujem sama,
na uobičajnom mestu.
             Tawara Machi (1962-), prev. Dimitar Anakiev

Pionir tanke na Zapadu je svakako amerikanac Sanford Goldštajn (1922?-), koji je sredinom dvadesetog veka otišao u Japan kao profesor engleskog i posle susreta sa tankom, potpuno joj se posvetio. Na Goldštajna je veoma uticao rano preminuli japanski pesnik Tukuboku Išikava (1882-1912) sa svojim stavom da “poezija nije ništa drugo do beleženje aktualnih osećanja i misli”. Shvativši dakle tanku kao sredstvo za vođenje dnevnika svojih misli i osećanja, Goldštajn je već u šesdesetim godinama (kada se na Zapadu još nije pisao ni haiku) postavio sebi zadatak da svaki dan napiše po deset tanki. Ovog principa se držao tokom četiri-pet decenija pisanja tanke, nakom povratka u Ameriku i kada se nakon smrti svoje žene vratio u Japan i praktično “zamonašio” (Goldštajn je privrženik zen budizma). Njegova tanka koju ovde u prevodu citiram pobedila je 2003 na američkom medjunarodnom konkursu za najbolju tanku-to je konkurs koga svake godine raspiše udruženje tanka pesnika amerike (TSA).

sa prozora bolnice

vidim preko golog polja

u jutarnjoj kiši

žuti svileni kišobran

usamljeno putuje

             Sanford Goldstein (1922?-), prev. Dimitar Anakiev

Jedan od prvih Zapadnjaka koji se može nazvati pesnikom tanke (kađin) bio je Amerikanac iz Tenesija: Nil Henri Lorens (Neal Henry Lawrence, 1908-2004) koji je poznat i kao Otac Lorens, jer se kasnije zamonašio u katoličkom redu Sv. Benedikta. Završivši poslovni fakultet na Harvardu i i Kolumbija univerzitetu on je nakon učešća u drugom svetskom ratu (služio je u mornarici i učestvovao u napadu na Okinavu) ostao u Japanu službujući u američkoj diplomatskoj misiji -bio je među prvim američkim diplomatima koji su obišli Hirošimu i Nagasaki.  Otac Lorens je tanke pisao u striktnih 31 slogova smatrajući da je tanka pesma napisana isključivo u sanjuići (31) tehnici. Tanku je počeo da piše 1975 a napisao je i izdao četiri knjige tanki, Zbog zasluga za širenje japanske kulture japanska vlada odlikovala ga je ordenom "Izlazećeg sunca": http://en.wikipedia.org/wiki/Order_of_the_Rising_Sun

Seda gospođa
hoda pomoću štapa
i pomaže joj
sedi čovek: pričaju
čilo, još zaljubljeni
            Otac Lorens (1908-2004), prevod: Dimitar Anakiev

Suprotno Goldštajnovnom intimizmu nalazi se društveno angažovana tanka poznatog britanskog pesnika Džemsa Kerkapa (1918-2009). On je takodje sredinom prošlog veka otišao za Japan kao profesor engleskom s tom razlikom da je već bio poznati pesnik u domovini. Džems Kerkap je striktno poštovao metriku japanske poezije, nezavisno da li je pisao haiku ili tanku. U slučaju tanke bio je to princip “sandjuići poezije” (poezije u 31 slogova). Sledeća tanka uzeta je iz njegovog ciklusa tanki “Internacionalizam” koji se obračunava sa nacionalizmom:

Celi svet živi

u tvojoj kući, radnji, ulici-

zato kaži mi

kako možeš suseda

smatrati strancem?

               James Kirkup (1918-2009), prev. Dimitar Anakiev

U vreme mojeg boravka u Americi, kada sam otkrio i počeo da pišem tanku, dogodila se je nuklearna katastrofa u Fukushimi. Napisao sam tada na engleskom tanku koja je bila objavjena u Crvenim svetiljkama a sada je uvršćena i u američku antologiju najboljih savremenih tanki. Objavljujem je ovde po prvi put u srpskom prevodu:

sunce se rađa

iznad zemljotresa

cunamija & radijacije

čineći da Car

govori beskućnicima

                  Dimitar Anakiev

Od tada sam napisao stotinak tanki i mnoge od njih bile su ili društveno angažovane ili direktno odgovor na tekuća dogadjanja:

Između pesnika

uplela se vlasnička prava:

ja nudim pesme

a urednik me upozorava

na pravila ponašanja

                  Dimitar Anakiev

I na slovenačkom u vezi izbrisanih stanovnika Slovenije medju kojima sam se i sam obreo te živeo dobru deceniju bez ikakvih papira:

Političari

što su brisali ljude

treba da plate

odštetu svakome

čoveku i porodici

              Dimitar Anakiev (iz rukopisa “Izbrisanske tanke”, na slovenačkom)

Drugim rečima: tanka je postala za mene važno sredstvo izražavanja. Ako je haiku u mojoj mladosti bio sredstvo da se od društvenog života pobegne u metafiziku, a to mi je kasnije onemogućavalo da se kao pesnik ozbiljnije suočim sa društvom, danas je tanka za mene metod izbora kako se dohvatiti društvenih tema i imati aktivan i aktivistički odnos do života. Zato na pola u šali kažem: prvo sam 25 godina života pisao haiku a sada ću sledećih 25 godina pisati tanku.

VODIČ ZA PISANJE TANKE: PIVOT

Džoan Emerih

VODIČ ZA PISANJE TANKE: TEHNIKA PIVOTA

Tanka, lirsko petostišje poreklom iz Japana brzo postaje popularno na engleskom govornom području. Kao i haiku, njen kraći rodjak, tanka je obično bazirana u konkretnim slikama ali je takođe prožeta lirikom i intimnošću koja proizilazi iz direktnog izražavanja osećanja a takodje i implikacija, sugestija i nijansi. Estetika tanke je široka i sveobuhvatna i bilo koja tema može postati predmetom njenog pevanja. Evo, kako bi ukratko izgledali prvi koraci u pisanju tanke:

1.Prisetite se jednostavnih slika koju su ostavile utisak na vas i koje zbog nečega pamtite: opišite u dva-tri stiha šta ste konkretno videli, pipnuli, namirisali ili čuli. Dajem primer iz moje pesme:

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

2.Napišite kako ste se osećali ili o čemu ste razmišljali u trenutku kada ste doživeli sliku, ili možda čak i kasnije kada ste imali vremena da razmišljate o dogadjaju.

U slučaju pesničkog dogadja kojeg ovde opisujem razmišljala sam o tome koliko često gledam i fotografišem čaplje. Učinilo mi se je da su čaplje deo mojeg životnog odredjenja. Moj poetski instikt uhvatio se je za reč “odredjenje” i znala sam da u rukama imam ključ za stihove koji slede.

3.Opiši u dva tri stiha te misli i osećanja:

pitajući se godinama

šta bi mogao biti

odredjenje mog života

4.Saberi sada sve stihove u petostišje:

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

pitajući se godinama

šta bi moglo biti

odredjenje mog života

5.Razmotrite mogućnost da treći stih učinite stožerom pesme (t.z. “pivot”) a to znači da je taj stih svojim značenjem upućen na gornja dva stiha jednako kao i na donja dva i da ta dvostruka veza središnjeg stiha funkcioniše takodje gramatički. Na primer u pomenutoj mojoj pesmi:

pitajući se godinama

šta bi moglo biti

odredjenje mog života

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

i ako želite da testirate “pivot stih”, podelite pesmu na dva trostiha da vidite da li pivot logički i gramatički funkcione u oba stiha:

pitajući se godinama

šta bi moglo biti

odredjenje mog života

odredjenje mog života

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

6.Razmišljajte o formi vaše pesme. U Japanu tanka se piše u ukupno 31 slogova, redom: 5,7,5,7,7 ali u nejapanskim jezicima broj slogova ne mora nužno biti fiksan, zato mnogi govore o formuli stihova: kraći, duži, kraći, duži, duži -medjutim ni to ne mora biti tačno a onda govorimo o tanki slobodne forme.

7.Razmislite da li su vam početna slova i interpukcija potrebni. Pesmu ne sastavljaju rečenice već stihovi zato mnogi praktikuju pisanje bez početnih slova i bez završne interpunkcije što čini pesmu otvorenom u oba smera. Unutrašnje interpunkcije mogu da onemoguće funkciju pivota. U mojoj gornjoj pesmi dve tačke mogu biti stavljenje jer ne narušavaju funkciju srednjeg stiha:

pitajući se godinama

šta bi moglo biti

odredjenje mog života:

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

Ipak, umesto interpunkcije mogu se koristiti i druga sredstva, kao na primer “izupčenje” koje stvara “urezom” zadnja dva stiha:

pitajući se godinama

šta bi moglo biti

odredjenje mog života:

neka čaplja pilji u mene

ja uzvraćam pogled

Stihovi mogu biti postavljeni i stepeničasto.

8. Tanka obično nema naslov ali može nositi oznaku teme, posvetu, ili oznaku vremena i mesta nastanka.

Sa engleskog preveo: Dimitar Anakiev ©2012

DRAGAN J. RISTIĆ O LJUBAVI

 

vedro je nebo

u odrazu reke –

da otputujemo

       kažeš mi ti šaljivo

       a mislimo na isto

                Dragan J. Ristić

 

šetnja kraj reke –

par divljih gusaka

plovi maticom

         proleće u nama

         tek se pokreće

                Dragan J. Ristić

UKORENJIVANJE U POEZIJI

u večitoj borbi

protiv smrti drvo

bez korenova

ukorenjuje se poezijom,

svojom krošnjom, u nebu

            Dimitar Anakiev

in the eternal

struggle against death

rootless tree
takes hold in poetry,
its crown in the sky

            Dimitar Anakiev (tr. by Dimitar Anakiev)

TUKSEDO MAČAK

 

u život stranca

uselio se tuksedo mačak

postao mi prijatelj

svaki dan za njega spremam

doručak, ručak i večeru

               Dimitar Anakiev

to the life of foreigner

a tuxedo tomcat moved

become my friend

each day I'm preparing for it

breakfast, lunch and dinner

                Dimitar Anakiev (tr. by the author)

Above photography of my tomcat Momčilo is taken by: Harrison Harbers, 2010

NA IVICI SVETA

 

na ivici sveta

moj otac bejaše stranac

baš kao i ja

da li ista sudbina

čeka i moju kćerku?

               Dimitar Anakiev

at the edge of the world
my father was altogether a stranger
just like me
whether the same fate
waiting my daughter too?

               Dimitar Anakiev (tr. by the author)

MISLI STRANCA U NOĆI

 je li ikad Isus

govorio stranim jezikom?

Buda i Muhamed?

pitam se koji sveti čovek

preuzima muku stranca?

               Dimitar Anakiev

had Jesus ever
speaking a foreign language?
Buddha and Mohammed?
I wonder if any holy man
takes a foreigner's passion?

                Dimitar Anakiev (tr. by the author)

TAKUBOKU IŠIKAVA (1)

TAKUBOKU IŠIKAVA (石川 啄木, 1882-1912)

Sa engleskog preveo Dimitar Anakiev

reči moje

zapanjene majke

učiniše da shvatim

da štapićem

u činiju udaram

#

kraj puta

pas otegnuto

zazeva

učinih isto

iz zavisti

#

zversko lice

sa ustima što se otvaraju

i zatvaraju

je sve što mogu viditi

od čoveka što drži govor

#

radim i radim

još uvek moj život

ko uvek osta

siromašan

piljim u ruke

#

polako se

bezdan pomalja

u mojoj glavi

gde se mrvice zemlje

drobe dan za danom

#

kao u vodu

moje telo je u tugu

potopljeno

večeras pomalo

na praziluk miriše

#

nalik na lotos

što u baruštini pliva

moja je tuga

kristalno čista pluta

zbunjenim umom

#

KAPITALIZAM

kapitalizam

svuda gde pogledam

kapitalizam

spontanost među ljudima

potpuno je nestala

          Dimitar Anakiev

capitalism
everywhere I look
capitalism
spontaneity of the people
completely disappeared

          Dimitar Anakiev (tr. by the author)

posle NaHaiWriMo diskusije

           posle NaHaiWriMo diskusije

diskriminacija

za neke pesnike je šala

jer su puni sebe

misle jedino na karijeru

misle jedino na moć

                 Dimitar Anakiev

           after NaHaiWriMo discussion

discrimination
for some poets is a joke

full of themselves
they only think about career
they only think about power

                  Dimitar Anakiev (tr. by the author)

TANKA ZA UREDNIKA

          za M.Kei-a

Između pesnika

uplela se vlasnička prava:

ja nudim pesme

a urednik me upozorava

na pravila ponašanja

             Dimitar Anakiev 

TANKA FOR THE EDITOR

            to M.Kei

Among poets
property rights entangled:
I offer my poems
but the editor warns me
on the code of conduct

               Dimitar Anakiev (tr. by the author)

AMERICAN DREAM

AMERICAN DREAM
       tanka poems by Dimitar Anakiev

a pigeon

in South Ferry terminal

seeks food

each 6th American hungry

in this too rich country

comfortably undressed, I eat

a oatmeal raisin cookie

on my 51st birthday:

two bible sellers wish me

welcome to the United States

a storm on the sea

in the bay of Manhattan:

a seagull

flies above the waves

against the wind

on the Staten Island Railway

one car's door opens just for me

to see gusts of rain

traveling from Eltingville

toward the bay of St. George

in the company

of an old umbrella

belonging to my cousin

I watch the rain slope

into an empty station

at Brookfield Avenue

the wind whips up a storm:

in a sea of petals

I pass along

with a storm in my soul

 

silence in the church

Transfiguration of Jesus

I sit in an angle

enjoying the mystic

until the parsons came

 

white waterfall

before Chase bank

and red tulips

by Rockefeller Center

wait for Hiro Sato


thinking
about my American situation
squirrels
jumping over the fence
from both sides

             (first published: Red Lights, Vol.8, No.1, 2012, Allentown, PA)

PROLEĆNI DAN KRAJ REKE

PROLEĆNI DAN KRAJ REKE

Soča izmestila
korito, čineći pokrajinu
pomalo nestvarnom:
mirna voda i brzak se
stapaju, galebovi kruže
                 Dimitar Anakiev

A SPRING DAY BY THE RIVER

Soča's shifted
its riverbed, making the province 
somewhat unreal:
rapids and calm water 
merge, seagulls circling
                   Dimitar Anakiev (tr. by the author)